среда, фебруар 23, 2011

LILIT - demonsko lice žene



 "I reče Gospod Bog: 
nije dobro da je čovek sam,
da mu načinim druga po njemu." 
  Postanje 2, 18

"I stvori Bog čoveka po obličju svojemu,
po obličju Božijem stvori ga; 
muško i žensko stvori ih. "
Postanje 1, 27

"I Gospod Bog stvori ženu od rebra,
koje uze Adamu,
i dovede je k Adamu"
Postanje 2, 22


Lilith (1892) by John Collier in Southport Atkinson Art Gallery


Čitajući ove citate iz samog početka Biblije, većina čitalaca će svoje asocijacije po inerciji projektovati na Adama i Evu. Međutim, ukoliko čitalac nastavi da pažljivije prati nastavak kazivanja iz 1. glave starozavetne knjige Postanje (Genesis), doći će u situaciju da prepozna dve verzije o čoveku samom i stvaranju druga po njemu, koje koje sučeljene jedna drugoj mogu u prvi mah da deluju zbunjujuće. 

Prema prvoj verziji, Prvi čovek i Prva žena stvoreni su istovremeno ("I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božijem stvoriga; muško i žensko stvori ih" 1. glava Postanja, 27), pa  prema tome, imamo u samom aktu stvaranja čoveka istovremeno pojavu dva raznolika bića, stvorena nezavisno jedno od drugog " ni iz čega" (Creatio ex nihilo) ili "praha zemaljskog", koji je zapravo sam po sebi ništa, sve dok ga Božija promisao ne dotakne. "A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa", 2. glava Postanja, 7. Dakle "ni iz čega" treba shvatiti samo uslovno, jer se logički podrazumeva da stvaranju čoveka nije prethodilo nikakvo čovekoliko biće, iz koga bi on nastao, postojaše samo biljke i životinje, i neživa priroda. On je nastao iz prvobitne neosmišljene pramaterije (prah zemaljski), iz koje je tek Božijom promišlju nastalo sve živo i neživo na zemlji, dobivši svoj oblik i smisao postojanja, pogotovu čovek, koga je Bog stvorio po " svojem obličju". 

Prvobitni ljudski par, da parafraziramo Sveto Jevanđelje po Jovanu, behu oni " Koji se ne rodiše od krvi, no od volje telesne, ni od volje muževljeve, nego od Boga". Čovek  je, prema tome, delo Božije, duboko osmišljeno i logično,, koje imanentno u sebi nosi Božiju poruku u svoju ulogu na Zemlji. međutim, Kjniga Postanje dalje više ništa ne govori o tom paru, niti ih imenuje. Nihova dalje sudbina ostaje zagonetna i ostavlja prostor za nagađanja.

Prema drugom kazivanju, stvaranje žene je prethodilo stvaranje muškarca, koji je u trenutku nastajanja, očigledno bio androgino biće, dakle, dvopolni biće, slično svome Tvorcu, mada to Biblija eksplicitno nigde ne kaže, ali se takav zaključak nameće kao logičan u slobodnijm promišljanu ili naslućuje. U početku je postojalo dvopolno Jedinstvo. Tek kasnije je prvobitno dvopolno biće  razdvojio Bog na dva različita pola, sudbinski im predodredivši da se traže celog života, kako bi se jednom ponovo spojili i opet postali celoviti Jedno. " Za to će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće jedno telo" 2. glava Postanje,, 24. Biblija ta dva bića poznaje kao Adama i Evu.

Pravovereni Jevreji i hrišćani prihvatili su tu drugu verziju kao zvaničan stav vere. Činjenica je da hrišćanske crkve, podučavajući vernike o stvaranju prve žene (Eve), posebno itiču drugo kazivanje, gde se najpre stvara Adam ( u jevrejskom imenica Adam se često koristi kao generički naziv za sva ljudska bića, bez obzira na rasu i pol) iz ptaha zenlje, a tek potom, u toku njegovog sna, Eva iz Adamovog rebra, dakle iz materije drugog porekla. Podatak o stvaranju čoveka od strane Boga, prema liku svome, i njegovoj pojavi u muškom i ženksom vidu, u poglavlju pre stvaranja Eve (Postanje 1, 27), mogao je inspirisati izvesne spekulacije u vezi sa pojavom Lilit, i navesti na sumnju da se u stihovima Potanja 2,21 i 22, opisuje drugi pokušaj Boga da stvori Adamu đženu, kojoj Adam daje ime "čovečica" jer je Bogom stvorena od Čoveka. Prva pak Adamova žena bila je ona iz stiha 27 prve glave Postanja, čije se ime u ovom tekstu ne pominje, stvorena Božijom promislšlju takođe iz "praha zemaljskoga", kao i muž joj Adam. Ova žena bi mogla biti Lilit. 

Autor teksta: Stevan R. Petrović i Nataša Petrović - Stefanović


Лилит је месопотамски женски демон ноћи. Она је првобитно била сумерски и вавилонски сукуб (демон који узима облик жене и са мушкарцима има полни однос док они спавају), који је касније стопљен са Ламасхту, демоном који убија мушку децу.

Женска фигура са сумерске керамичке плочице из 1950. п. н. е.

У Средњем Веку се појављује идеја о Лилит као првој Адамовој жени. У мидрашу Алфабет Бен Сира (око 10. века) она је Адамова прва жена у рају, која је створена од прашине да би њему била равна. У Књизи о Постању 1:27 пише: "И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их" (пре описа стварања Еве од Адамовог ребра у 2:22) Одавде неки изводе закључак да је Лилит створена у истом тренутку кад и Адам.

Лилит је касније својевољно напустила Рајски Врт (Еденски Врт) одбијајући да се подчини Адаму и била је замењена Евом.

Из Википедије, слободне енциклопедије


Mitološka Lilit

Prvi put se pojavljuje u sumerskom mitu i od tada ne prestaje da fascinira. U keltskom, ona budi svoje tamne strasti i žudnje i buntovnički se okreće protiv svog kreatora. Pominje se i u hindu mitu, kao i u hebrejskom, po kome je najpoznatija kao prva adamova žena. Imena joj se samo menjaju: Laylah, Lili,Ka-Li, Lila, Lamaštu, Lammea, Lilitu - što je vavilonsko-asirska reč i doslovce znači demon noći. adam se, po Zoharu (Kabala), pominje najpre kao androgin – i muško i žensko. ali, kada je ,video kako se nagoni u životinjama bude i manifestuju u tome da svako ima svog para, postao je svestan koliko je usamljen. Dok je bio u dobokom snu, Bog ga je prepolovio, odvojivši žensko od adama. to žensko, bila je Lilit, prva adamova žena kao nagonski, zemaljski vid ženske energije i živo otelotvorenje adamovih potajnih žudnji potpuno jednaka njemu. takođe, Ben Sira, u drevnom zapisu Alfabet, piše da je bog i adama i Lilit, njegovu prvu ženu, stvorio zasebno, ali je za nju upotrebio nečiste taloge umesto praha. Zbog toga nisu imali mira, a ona je odbijala poslušnost da u polnom opštenju legne pod svog muškarca smatrajući i to potčinjenošću. Zbog divlje prirode bila je proterana iz raja u pećine na obalama Crvenog mora gde je dalje opštila sa zlodusima i odakle je odlazila u svoje noćne demonske pohode na ljude.



 

Kao demonu, svuda joj se izričito pripisuju tri radnje: zavođenje i seksualno iscrpljivanje muškaraca (pogotovo oženjenih,) ubijanje dece, njeno prikazivanje ljudima kao sukube, Nemaha (demoni,  vampiri, veštice) Kako god, Lilit je već hiljadama godina asocijacija za demonsko, nadmoćno, seksualno-magijsko. Ljudi je se boje, inkvizicija je spaljuje jer previše zna i ume, zbog bluda i otvorene seksualnosti je giljotiniraju u srednjem veku, jer veruju da je u telo žene ušao duh Lilit. naši preci smišljaju bajalice i pesmice kako bi je oterali sa praga. Žene naročito vode računa o njoj, da im ne bi zavodila muškarce noću i ubijala decu. Postoji više autora koji tvrde da je engleska reč za uspavanku lullaby zapravo pogrešno spelovano lillu-by što znači Lilit, odlazi! - u smislu pesama koje su majke pevušile deci pred spavanje i na taj način terale Lilit od njih. Dakle, mnogo pre nego što je Sepharial (astrolog) umetnuo Lilit u natalne horoskope, ona je intuitivno postojala, imala ime, bila očigledna u svakodnevnom životu u vidu razvrata, bludnih radnji, žudnje za osvetom i volje da se žena seksualno i svakako postavi jednako uz muškarca.

Astrološka Lilit 

Za razliku od planeta koje realno postoje, Lilit je fiktivna tačka na nebu. Putanja po kojoj Mesec kruži oko Zemlje elipsoidna je i kao i svaka elipsa ima dva centra. Jedan je Zemlja, a drugi je prazna mračna tačka i pripada Lilit. Možda je važno spomenuti da postoji i asteroid Lilit koji je dobio ime po francuskom kompozitoru Liliju Boulangeru, i asteroid ne treba mešati sa primarnom Lilit koja baš kao i ova fiktivna na nebu, živi u kolektivnom nesvesnom čovečanstva od samog početka. Kao i svemu, i Lilit treba vreme da bi se potpuno društveno otelotvorila i bila prihvaćena. U početku, običan narod je prepoznaje kao ludilo i opsednutost zlim duhom jer je narod tada na mnogo nižem nivou svesti i pod strogim zakonom koji je za divljanje, neposlušnost i svaku buntovnu aktivnost kažnjavao smrću (vešanjem, giljotiniranjem, spaljivanjem). Žena koja pušta svoje strasne demone na slobodu bila je grešna, a ako je uz to posedovala kakvo umeće i znanje – proglašavali su je vešticom. Bez mogućnosti izbora, ljudi su snagu Lilit dugo potiskivali sputavajući svoje slobode, proganjajući je na taj način duboko u pećine Crvenog mora našeg nesvesnog. 




Jedino je potisnuta Lilit opasna jer priziva situacije koje će je osloboditi tamničenja. Priziva prevare, izdaje, odbacivanja, poniženja, zavist, razvrat i bludničenja - čega je baš u ovom istorijskom periodu bilo na pretek. apsurdno je da, dok Lilit običan narod potiskuje, što zbog stida, što zbog straha, na dvorovima njen razvratni duh caruje. Čuvena kineska carica Wu Zetian zbog vlasti ubija rođene sinove i ćerku u pelenama, Maria Theresia pod svoju kontrolu stavlja proganjanje i spaljivanje veštica i konačno ga ukida, grofica Elizabeth Bathory se u to vreme kupa u krvi nevinih devojaka. Renesansna umetnost kroz ključaonicu pušta Lilit dalje među ljude, da bi zapravo u 20. veku njeno prisustvo postajalo sve intenzivnije, a od hipi pokreta, feminizma, seksualnih sloboda gotovo sveprisutno. Kolektivno nesvesno polako je razotkriva, pa se već 1919. godine prvi put pojavljujena filmskom platnu. Louise Brooks i sijaset holivudskih diva još u onim godinama pre II svetskog rata otvaraju odaje večitog mraka suočavajući se sa demonom koji je zapravo samo duboko potisnuti deo ličnosti. Njeno otelotvorenje seksualnih sloboda i fatalne žene zavodnice nalazimo u likovima kao što su Isadora Duncan, Anaïs Nin, Mata Hari



Freud u svojoj podeli navodi Id, kao „prvobitnu instancu ličnosti koja zbog svoje nagonske prirode ne poznaje zakone vremena, logike i morala.” Zbog toga je id anarhičan, jezgro nagonskih sila koje jedino žele da su potpuno zadovoljene, daleko od svesti, nerazuman, haotičan i glavni je uzrok neurotičnih neurotičnih poremećaja baš kao Lilit! I kako smo postali, možda baš zahvaljujući Freudu, svesni da je taj zloduh u nama a ne ,mimo nas, krenuli smo da ga tražimo. Žene najviše. Žene, vekovima sputavane, željne osvete zbog mučenja i trpljenja koje su proživele. Ako ste gledali najnoviji film Larsa von Triera „antihrist” - verujte da je to od početka do kraja film o Lilit.  Ali nje ima i u svakom ostvarenju gde se divimo ženskoj snazi da se izbori za pobedu i prevlast u svetu muškaraca, gde strastima zavodi i ostavlja bez daha. one su samostalne, svoje, hrabre, neuništive, ultimativne femme fatale, psihički jake, nadasve pametne, verne sebi, namećući sliku femine kakva danas služi kao uzor ženama kakve da budu, pa čak i više - sliku žene kakva je danas poželjna i muškaracima. Otuda i nije čudno što je baš Lilit najčešće korišćen username na internetu. Danas, uprkos bremenu prošlosti koji je nametao smernost, strah i stid, žena je slobodna da bude žena sa ravnopravnim potrebama kao i muškarci.
  



U astrologiji, Lilit je prijatelj ali samo onima koje joj ponude slobodu. U suprotnom, ona iz nesvesnog šalje svoje poslušnike demone da napadaju svest sumnjom, gorčinom, opsesijama, histerijom. Poredi se sa osećanjem odbačenosti, izdaje i potčinjenosti. ove tri najveće prepreke na putu do zdrave i ravnopravne zajednice muškarca i žene su u stvari strah od toga da se ne bude ponižen, odbačen i iskorišćen koji je duboko u ženskoj psihologiji. U takvim stanjima žena biva proganjana nekontrolisanim besom, očajnom potrebom da se sveti, krizama u kojima se smenjuju sebičnost i bespomoćnost. Lilit u horoskopu je uvek lik zavodnice, slobodne i seksualno potentne žene sa kojom muškarac vara svoju partnerku, ili lik žene kakvoj ona želi da sliči, ali će Lilit pokazati i ono mesto gde možemo biti najgrublje odbačeni, ranjeni, gde se nadaleko čuje krik bolne duše poput rike ranjene zveri. I baš kao da danas žena najpre mora da iskusi to razaranje, gubljenje poverenja, izdaju, ne bi li tek onda oljuštila sa sebe nasleđe indoktrinisanog ponašanja i usiljene dobrote kojoj često nije bilo mesto tamo gde ju je pokazivala samo da bi i dalje bila dobra, ljubazna, plemenita, fina. Pa tek kada ovaj proces doživi, tek kada dozvoli sebi da želi, da greši, da bude slobodna bez grča i straha, da ne ispunjava samo tuđe zahteve već se usprotivi kao Lilit samom tvorcu, a naročito kada uspe da se bez stida pokaže pred suprotnim polom – ona doživljava preobražaj. Tek tada postaje istinski očarana svojim telom, svesna svoje seksualnosti, volje, i to je istinski početak njenog samopoštovanja. Zbog toga žene svoj strastveni, zavodnički i moćan deo sebe otkrivaju uglavnom tek oko 40. godine, ali sigurno je da se sa novim generacijama ta granica pomerai i dalje ka mlađima. Upravo zbog te transformacije i puta koji je neophodno preći  u momentu gubitka i odbačenosti, Dr Stevan Petrović misli da: „Lilit-žena, Lilit-majka, Lilit-zavodnica je u tolikoj meri prisutna u svakodnevnom životu i psihopatologiji, da je već u tolikoj meri postala realnost, pa zaslužuje da u stručnoj literaturi dobije posebnu dijagnostičku jedinicu, kakvu su recimo dobili, Edipov kompleks, kompleks Don Žuana, Kainov kompleks.”

Autor teksta: Sanja Perić - objavljeno u časopisu SENSA   



    

LILIT ŽENA - samostalna  i harizmatična, majstor opsene i iluzije.


To nije uranjanje u egoisticno zadovoljenje sopstvenih hirova I ambicija, vec mnogo iskrenija potreba da se pobede sumnje I strahovi, da se kroz mudrost I pronicljivost dotakne iskra života koju svakodnevni život protkan patnjom, strahovima, bolom često skriva. Lilit se tradicionalno predstavlja kao negativna, demonksa sila. Medjutim, ovakva gledista moraju biti odbačena, najpre jer su proistekla iz judeo hrišćanske predstave koja u prvi plan stavlja ‘mušku superiornost’ I ego ideologiju. I jasno je već da tradicionalno predstavljanje Lilit kao zle, mračne I samo pohotne anime kojoj je jedini cilj osveta za nanetu nepravdu, za progon I odbacivanje, uveliko zamenjuje jedna druga Lilit, mudra, pametna, samosvesna – koja možda I čini greh time što zeli da bude ravnopravna ne samo sa muskarcem – vec I sa Bogom. Pa koliko bi Mesec pedstavljao lik majke Isusove, Marije, toliko je Lilit – starozavetni lik Kraljice od Sabe koja zagonetkama kuša Solomona, tražeći ravnopravnost sa najmudrijim od svih. Svaka žena u sebi nosi oba principa. Kada je Lilit odeljena od Eve u ženskoj psihi, žena je seksualno nezainteresovana. Često se udaje za muskarca koji pomaze da se taj rascep dalje produbi, tako što zapravo ima neki odnos samo sa njenom stranom Eve.  



Na ljudskom nivou nalazimo osećanje nenadoknadivog gubitka, progona I izdaje duboko u ženskoj psihologiji. Te najveća prepreka svakoj ženi da razvije odnos sa svojom Lilit je osećanje unišenja I nepostojanje samopoštovanja. Žena doživljava beg Lilit u plamenom gnevu kada odbije da se preda moćnoj muškoj snazi, vec umesto toga bira pustoš divljine. Na žalost, Lilit je u toliko maloj meri integrisana kod današnjih žena, da mnoge prvo moraju da dožive neopisivu podjarmljenost I potčinjenost da bi odlučile da odu I pobegnu, pune gneva I gorčine, podsećajuci na ranjene zveri. Tada se ona preobražava I tek tada u sebi prepoznaje žensko sopstvo. Biva očarana sopstvenom zavodljivošću, svojim telom I njegovim skrivenim moćima. Lilit, kao zavodnički lik žene obično svesno doživljavaju tek negde oko 40-te godine. Posto je već stigla donekle I ima osećanje da je uspela, pošto je podigla decu ili radi, žena moze da se duboko preda I potpuno zaljubi na način koji je nedostižan mladjoj ženi koja nema tog iskustva. U njoj se radja preovladjujuće osećanje čudesnog povratka izgubljenog dela njene ličnosti. U samom seksualnom činu ona postaje svesno zavodljiva, predajući se fizičkim senzacijama dubokog, snažnog orgazma, a ako žena jos I nije emotivno vezana za svog ljubavnika, tada jos jasnije doživljava zaprepašćujuće prepoznavanje svoje životinjske prirode Lilit I nagonsku mudrost svoga tela. Žene sa izraženom Lilit u sebi imaju potrebu za ravnopravnošću sa muškim svetom, ne dozvoljavajuci nikakvo potčinjavanje I sputavanje.



Ipak, rat izmedju Eve I Lilit besni na jos jednom planu. Eva može da zadovolji svoje potrebe u jednoj vezi, I sa jednim muskarcem, Lilit ne može! Ona mora da se odvoji I pobegne. Ona odbija da bude zavisna I potčinjena, ona je vid ženskog ega u procesu individuacije koji može da se razvija samo u divljini, bez ljubavi I brige, večno pateći od ljubomore prema Evi koja ostaje u muškarčevom zagrljaju. A Eva se sa svoje strane oseća prikovanom za porodicu, muža, decu, I u njoj se takodje odražava ljubomora prema Lilit. Eva se ipa ne odvaja od Adama, I psihološki daje sliku svih žena koje rade sve što se od njih očekuje zbog sopstvenog snažnog patrijarhalnog rasudjivanja, jer ‘žena nema druge časti, do časti u bračnoj vezi sa svojim mužem’. Slično ponašanje se vidi I kod žena koje imaju infantilnu potrebu za ljubavlju I odobravanjem od strane muža ili oca. Lilit medjutim, guši sve ove potrebe.Ona upoznaje svoje tajne, svoje strahove, hrabro krči put kroz prašumu bola tragajući za sopstvenim izvorom života, koji kada biva dotaknut postaje snaga kreatora. Pa koliko je Mesec carstvo snova, maste I romantike, toliko je Lilit kreativna sila stvaranja, radjanja (mitološka Lilit je imala mnoštvo dece sa demonima, koja su joj bila poubijana jer nije prihvatila pokajanje za svoj greh I priliku da se vrati u Raj, čime bi zapravo priklanjajući se Bogu odbacila sebe… I tu I jeste suština njenog uticaja, jer koliko god da je odbačena od drugih, sama sebe nikada nije odbacila, što Mesec zapravo jeste. Mesec sam sebi nije potreban, već sebe odbacuje zbog drugih, da bi drugima činio.)




TAMNA STRANA ŽENE                                                                                             PSIHOLOGIJA

Knjige o ženama su uglavnom muške, kako kaže Virdžinija Vulf, pisane pri crvenom svetlu emocija, a ne na belom svetlu istine. Esej o Lilit napisali su otac i kći, Stevan Petrović i Nataša Petrović Stefanović, muškarac i žena, i zato njihova priča nije ispunjena jednopolnim projekcijama. Autori navode podatke iz bogate mitološke riznice u kojoj su zaronili i postavljaju pitanja. Dajući neke originalne odgovore koji, međutim, nisu definisani, oni ostavljaju istraživačima i čitaocima da se njima ubuduće bave.

Inspirisana ovom lepom knjigom, pridružiću se pitanjima autora koja mi se čine značajnim:

Da li je Lilit samo produkt muške nesigurnosti i mašte ili psihološka datost i realnost?

Hipoteze iz prvog stava bile bi sledeće: Ideja o Lilit i o mnogim mračnim ženskim božanstvima u svetskoj mitologiji začela se najpre u glavi muškaraca a ne žene. Ili je mit o dijaboličnoj Lilit stvorio muškarac na početku vremena, a on je pojačan u doba ginofobije u srednjem veku kada su žene spaljivane na lomačama kao veštice. žena je muškarcu tajna i zato je on u stalnom strahu od njene moći i kastracije Kibela-Atis tipa. nasuprot muškarcu žena ne stvara Adamu para, jer njoj je muškarac jasan, ona sama ga rađa, on je deo njene utrobe.

Crna Lilit je metafora tamnog aspekta žene kome se pripisuju različita imena, kao što su Mahadevi, Velika boginja, ili Velika Majka. U teističkim sektama hinduizma to je Kali, “crna”, stravičnog izgleda, koja voli krv, dominira Šivom, i navodi ga na besomučne, destruktivhne radnje. Lilit je Hekata, titanka, opisana od pesnika kao gospodarica neba, zemlje i mora. Ona drži ključeve podzemlja, a kao zaštitnica celokupne magije, posebno čarolija koje su u vezi sa ljubavnim činima i prizivanjem mrtvih, povezana je i sa mesecom, a preko njega i sa životom žena.

Druga je pretpostavka da je Lilit kraljica i majka demona, spada u neotuđive delove psihe. Ona je prema tome primodrijalna slika svostvena celij vrsti, odnosno arhetip koji je uvek ambivalentan. Ipak, kao pretežno muška tvorevina, Lilit je vrlo kompleksan lik, zato što se kod muškaraca arhetip majke nikada ne pojavljuje u čistom obliku, i uvek je pomešan sa animom, imagom seksualne dopune muškarca.

Drugo pitanje je: da li je Lilit autonomna tvorevina, monada, neponovljiva pojedinačna pojava, eksponent čistog zla nekontaminiranog dilemama, kako tvrde autori na jednom mestu? Da li je dijabolička ženskost zasita jednodimenzionalna i izolovana?

Moje kolege pokazuju da to nije tako, i sa tim se moramo složiti. Lilit predstavlja jedan aspekt dvojne prirode žene, Žen je “ljubavna, ali i strašna majka”. Ona je negujuća i hranljiva dobrota, ali i orgijastička emocijonalnost stihijske dubine. Zato Lilit nije monada. Sve Evine kćeri nužno poseduju dva vida ženskosti. Jedan je Eva, majka svih što žive, uzor-žena, svetica, a drugi Lilit, hetera, prostitutka, kazna, bič božiji. Tako je crna Kali, istočna Lilit, uzor ženama, često kao personifikacija njihovog besa. I u literaturi nalazimo ta dva aspekta  - to bi mogle biti Eva i Edvina u Hamsunovom “Padu”, Tereza i Sabina u Kunderinoj “Nepodnošljivoj lakoći postojanja”, Natalija i Askinja u “Tihom Donu”....

U psihi žene traje neprekidni rat između Eve i Lilit – samosvojna , snažna, neosvojiva, slobodna, strasna, Lilit se bori protiv male, zavisne, slabe, patrijahalne Eve, “vile domaćeg ognjišta”. Eva ima jaku infatilnu potrebu za ljubavlju i odobravanjem od strane muža ili oca. Lilit mora da se odvoji i pobegne, odbija da bude zavisna i potčinjena, i neće da bude sputana i okovana., ona želi da se kreće, da bira i određuje. Plamena i lunarna Lilit je tamna strana ženskog ega u procesu individuacije, koji meže da se razvija samo u divljini, nepovezan sa svetom, bez ljubavi, dece, večno pateći od ljubomore prema Evi koja ostaje u muškarčevom zagrljaju.

Život predstavlja igru svetlosti i senke. Lilit, kao deo ženske igre, je transpersonalna senka – čas Boginja, čas zloduh, nekad zavodnica,   nekad ubica, jednom đavolova nevesta, onda božija milosnica, koja plamti na vratima raja.

Senzualnost koja pripada Lilit, odvaja se od nastavljanja vrste i majčinstva, koje je svojstveno aspektu Eve. Zato se muškarci žene Evom, a čeznu za Lilit, koju biraju za ljubavnicu (kao Tomaž u “nepodnošljivoj lakoći postojanja, koji je obožavao Sabinu, a oženio se Terezom koja mu je, kao Mojsije, došla u pletenoj korpi), Jer Eros ne vodi samo naviše, već i naniže u onaj neobjašnjivi, tamni  svet Hekate i Kali, koji predstavlja užas za svakog muškarca intelektualca.

Poslednje pitanje: Šta treba danas raditi sa Lilit, koja nam se, zahvaljujući feministkinjama i mnogim uvaženim autorima, uključujući i naše, vratila iz senki prošlosti? Kakav je njen značaj u individuaciji i samoostvarenju?

Lilit sobom nosi svojstvo Boginje majke i stvoriteljke, naspram Boga oca i stvoritelja. O ovom smislu ona je Adama, deo ženskog sopstva sa kojim savremena žena mora ponovo da stupi u vezu, da bi izbegla dalje duhovno otpadništvo, Kao svaki arhetip, Lilit se ne prenosi samo tradicijom, jezikom i migracijom, već se može pojaviti spontano, u bilo koje vreme, na bilo kom mestu, i bez bilo kakvog spoljnjeg uticaja.

Sve žene su i Eve i Lilit. Događa se, međutim, da jedan od dva aspekta dominira ceo život. Neophodno je da se na putu individuacije koji se ozbiljnije ostvaruje posle trideset pete godine, i drugi, potisnuti i zanemareni aspekt osvesti u svakoj ženi.

Taj prvobitni, nagonski, slobodni duh, koji postoji u duši žene, treba da se spoji sa prvim aspektom žene, sa Evom, da bi žena dostigla celinu, sama sa sobom, i sa svojim muškarcem. Svaka žena mora da bude kraljica od Sabe, svesna svoje senke, što se dešava kada vidi svoju Lilit prirodu u ogledalu. Totalna identifilacija sa Lilit, koja se događa u ekstremnom feminizmu, predstavlja razumljivu pobunu protiv muške tiranije vremena i prostora, ali će ostati jalova, ako se ne osvesti i Eva. Tek kada se sjedine Eva i Lilit, žena može da dostigne viši stepen razvoja, da spozna sopstvene duboke izvore ženske mudrosti. Tek tada će njen brak suprotnosti, hieros gamos, doneti mir, alhemijski cvet, zlato u sebi i u JA-TI odnosu sa drugim polom.

Autor teksta: Dušica Lečić Toševski






37 коментара:

  1. jako zanimljva tema.
    nemam ažalost u ovom trenutku vremena za jače promišljanje teme, ali ovako napamet samo prijedlog.
    uvije se u tekstu kaže bog ovo bog ono. ali u pitanju su bogovi, u množini. sve hijerarhije (ili eoni po staroj gnozi) iznad nas su bogovi, pa tako i anđeli a i jš viši od njih. znači sa su sigurno bili razni utjecaji koji su sigurno bili i u suprotnosti.
    univerzum je organski i sinteza nikada ne može biti idealna, dok razdvojeni dijelovi imaju zajedničku prirodu u treutku razdvajanja. čovjek je morao nekad biti jednospolno biće.
    drugi dodatak priči bi bila napomena steinera kada je predavao o michelangelu i kazao kako se eto on (michelangelo) baš i ne slaže doslovno s biblijom. na stropu sikstinke kapele u trenutku kreacije bog stvara čovjeka, ali drugom rukom (lijevom) kao da izvlači ženu iz različitog svijeta da bi je pridružio čovjeku.
    očito da je ženski princip u slučaju ljudi stariji.
    pozdrav, monte christo

    ОдговориИзбриши
  2. Za razliku od tebe, dragi Monte Christo, koji si duboko zagazio u metafizičke vode, i nije ti strano "eonsko" promišljanje, ja sam Lilit proučavala kroz psihološku prizmu, pre svega kroz sopstvenu intospekciju. I mogu ti reći da nije lako spoznati Evu i Lilit, jer se i jedna i druga najčešće kriju jedna iza druge , a još manje pomiriti ih i uspostaviti mir u "kući".

    Pomenuti tekstovi su uglavnom izašli iz pera psihoanalitičara i psihologa (mada se pojavljuje i jedan astrološki profil), koji, ne verujem da su otišli do Štajnera, mada bi mi takve interpretacije itekako zančile, jer kad jednom otkškrineš vrata takvim spoznajama, onda osetiš glad za višim znanjima, i nemaš strpljenja da ih polako otkrivaš. A ona zahtevaju baš to strpljenje. I zato mi je žao što u trenutku pisanja ovog komentara nisi imao više vremena za jače promišljanje teme, kako sam pišeš. Ali to ne znači, da tvoje mišljenje ne očekujem. Dapače....isčekujem.....

    Svod Sikstinske kapele u Rimu, zbilja je jedna sažeta enciklopedija riznice viših znanja, koje je Mikelađelo vešto sakrio, a i za oštrooke, otkrio, kroz mnoštvo likova i predstava starih zavetnih priča. Ono što je meni bilo interesantno, je što on slika zmiju u ženskom telu, obavijenu oko drveta života (spoznaje), koja Evi pruža jabuku. Mnogi tumače tu zmiju kao Lilit, koja je već znala.... i postojala.... ja, nažalost, nisam imala u životu prilike da se podrobnije bacim na proučavanje Sikstine, jer nisam imala dovoljno dobru podlogu zanja, čak ni same Biblije. To mi tek predstoji. Doduše, i za to je, bar kod mene lično, potrebna izvesna doza zrelosti i nivo određenih znanja.

    Pomenuti autori, u jednom delu teksta navode da je Adam pre pojave Eve, bio Androgin. Uostalom, i Platonova priča o Androginim bićima, verovatno je imala svoju prethodnicu, u starim spisima, koja su tadašnjim antičkim filozofima bila dostupna, pa makar i u prenesenoj usmenoj književnosti. Čak se ni za Homera pouzdano ne zna da li je postojao, ili je njegova epopeja zapisana usmena književnost koja se prenopsila sa kolena na koleno. Otuda i danas poznata činjenica da je bio slep. A da li je???

    Otuda i pojava i uticaj ženskog principa u čoveku uopšte, kroz Animu, verovatno predstavljaju složeniji oblik uticaja dvopolne i suprostavljene prirode čoveka i samog Kosmosa. Anđeli u toj nebeskoj hijerahiji nisu polni, pa je priča o Androginima već time verodostojna.

    Žene su uistinu veoma kompleksna bića, samim tim što imaju sposobnost rađanja, stvaranja
    života, i što je takva vrsta "kreativnosti", jedino još Bogu poznata. A svi suprostavljeni principi u hijerahiji univerzuma, će uvek biti izraženi samo čežnjom za spajanje, i harmonizacijom, bar na ovom nivou razvoja ljudke vrste. A za daleka, buduća pokoljenja.... Videćemo....

    Tvoji kometari su bez svake sumnje dobrodošli. Pa kad se domogneš viška vremena, slobodno apolviraj temu. Biće i meni i svima ostalima ne samo drago, već i korisno za čitanje

    Srdačan pozdrav
    Suzy

    ОдговориИзбриши
  3. jebemu, sad sam iscrpljen za dublje mišljenje, ali me golica tvoj komentar o homeru.
    za dosta se ljudi iz povijesti kaže da tko zna da li su postojali ili ne. ja bi rekao da su sigurno postojali, iako su možda neki zamjenjeni za neke druge ili dvije povijesne ličnosti su predstavljene kao jedna. sve je to puno lakše moguće nego da nije postojao.
    a i slijepoća je pojam koji je vrlo često označavao nešto drugo. znaš onu: slijep kod zdravih očiju. ili nešto slično.
    prije će njegova sljepoća značiti da nije gledao očima već je imao drugačiji uvid u svjetove koje je opisivao. to čak može biti i pomoć da se skrene pažnja u pravom smjeru, da ne gleda očima niti je čuo ušima ono što je opisivao.
    a da je pisao mala je vjerojatnost. tada su se stvari prenosile usmeno. on bi trebao biti negdje 800 prije krista. ne znam kada su egipćani presovali papirus ali su ga slabo koristili. sve o egiptu znamo iz grčkih spisa. ali mislim da je u vrijeme homera to bilo jako rijetko. zamisli čovjeka na početku doba kada se počelo nešto zapisivati. to je bila novost, gotovo malo čudo, većina ljudi to nije ni bila vidjela samo čula o tome. koliko je nepovjerenje bilo prema tome u odnosu na tada tradicionalno doslovno prepričavanje i izvođenje male predstave. u svijesti homera (ili homera u množini) ne bi bilo mira dok ne bi prenio to sigurnim načinom, u pravo vrijeme na pravom mjestu, pravim ljudima.
    sorry, ovo je skroz off-topic
    monte christo

    ОдговориИзбриши
  4. Draga moja,
    Ubila me duzina teksta.A jos vise sadrzaj.Opet si pogodila direktno u centar dilema.Osecala sam se kao dete pred prvom slikovnicom.Isti osecaj sam imala sa Biblijom.Godinama sam je citala.A onda sam je preko noci shvatila.Tada sam je uzela u ruke i procitala u celini od pocetka do kraja.Citala sam, verovala ili ne tri godine.Uz ogromnu literaturu.

    Mislis da nisam znala za Evu i Lilit.Neki su me zbog slicnosti ( znas vec koje) krstili tim imenom.A ja nisam nista shvatala. Najcudnije od svega je to da sam istim objasnjenjima pratila metamorfoze junakinje mog teksta.Zato sam tekst citala DVA SATA.Pojedine recenice sam citala deset puta.Prosto nisam mogla da verujem.ja sam pisala pricu o jednoj Lilit i Evi,a da tog nisam bila svesna.

    To je jos jedan dokaz da su stvari jednostavne a da ih mi trazimo u kompleksnim objasnjenjima.Zapravo lutamo u spoznaji,kao sto luta "zena" u zivotu pokusavajuci prepoznati sebe,ili cak odziviti sebe. A treba pre svega VEROVATI sebi.Svom razumu, osecanjima intuiciji.
    Usuditi se biti zena,sjedinjenje Eve i Lilit,nije samo pitanje hrabrosti. Ni zrelosti, godina.Pitanje je to zivota.
    Svi mi krenemo u jednom pravcu.Put se racva. Sporednih puteljaka je sve vise, i sve se brze primicu, cak i preplicu.Odluke nisu samo nase.Odluke su zivot.Jednom je to kocka koju sam bacis a ona se otkotrlja cas na jednu,cas na drugu stranu. Brojka donese dobitak, a vise puta ne.Shavtis da si samo ucesnik igre na srecu, ali igras i dalje,cak sa istim zarom,sa istom kolicinom nade. Ako prevlada razum, ostavis kocku i krenes da sam stvaras svoju srecu.Potpuno sam ili sa nekim uz sebe.
    Zena, ide tim putem kao Eva,Lilit,ili jedno i drugo; svesno i nesvesno.Kada zavrsim psiholoski kostur muskih likova, napisacu ti da li u njima postoji dvojnost.A mozda i vise toga.
    A sada idem da se ODMORIM. Ubi me ovo razmisljanje.

    pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  5. Dragi Monte Christo,

    Veoma je zanimljiva za diskusiju ta tema slepog Homera, koju zbilja možemo tumačiti na razne načine: I "slepi" pripovedač kao metafora usmene književnosti, (pandam tome je naš slepi guslar Filip Višnjić, koji je ispevao ili samo pevao naše epske narodne pesme) i "slepi" pripovedač, kao onaj koji vidi drugačijim vidom, dublje i više od "očinjeg vida". Kada malo bolje razmislim, ja lično nikada, u dubini duše, i nisam pomislila da Homer nije postojao, jer mi je urezan u memoriju, i jako bi mi bilo teško da ga izbacim kao nepostojećeg. Uostalom epopeja Ilijade i Odiseje je ionako ostaje večno delo svetske književnosti, bez obzira na taj tajanstveni kuriozitet.

    Hvala na poseti, i ostaješ mi "dužan" to "eonsko" promišljanje... hehehe... kad uzmogneš. Bez straha, nismo mi žene, baš sve, takve beštije.... (mala šala kao zaslada ove "teške" teme)

    Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  6. Draga moja Liv,

    kao žena nemam šta dodati tvojem komentaru, osim podrške za poduhvat u koji si se upustila, jer ova tema zaslužuje da bude promišljena, pogotovu kao motiv za konstrukciju prihološke strukture likova o kojima pišeš. Usput malo razmišljanja i o sebi... Ja to uvek radim i kad čitam romane, i kad gledam filmove... nekako uvek pronalazim bar delić sebe u mnogim likovima.

    Biću iskrena u svom doprinosu ovoj temi: Pre nekoliko godina mi je jedan prijatelj, psiholog, kroz jedan zanimljiv rad, jednom prilikom iz čista mira (bila je provokacija u pitanju), onako iznenadno i veoma ozbiljno, pogledom preko naočara, tresnuo u lice: "Ti izgleda uobičavaš da jedeš muškarce za doručak". Bila sam zaprepašćena: "Ko? Ja? Da li si ti normalan, pa zar ne vidiš koliko se trudim, koliko sam krotka... istina, ponekad moram malo i da se naljutim..." Skinuo je naočare i direktno me prostrelio pogledom: "Ne, nema to veze sa ljutnjom, ona je prirodna. Ti u sebi imaš ženu koja je duboko skrivena, i proždireš ih sa takvom strašću i slašću, da nije čudo što beže...." Hhehehe... Morala sam da debelo razmislim o tome, jer je njegova duboka procena, ipak bila poeledica ne samo znanja, nego i dugogodišnjeg iskustva...

    Tako sam počela da proučavam Lilit, i ne samo proučavam, nego i da se suočavam. U početku sam je prepoznavala kod svoje majke, i na kraju shvatila da je takva identifikacija neizbežna, i da bih sebe izrazila moram prihvatiti i svoju majku u sebi...

    Genetika, porodično nesvesno, kolektivno nesvesno, arhetipska identifikacija duboko skrivenih i potisnutih slojeva. I kada se dublje upustimo u tu introspektivnu avanturu, neverovatno je koliko toga možemo da otkrijemo o sebi i u sebi. I Lilit i Evu, i njhove skrivene igrice, koje nesvesno upravljaju našim životom. Sve dok ih ne prihvatimo, i ne preuzmemo odgovornost za njihova ispoljavanja, bićemo samo marionete svoje podsvesti. Tek tada imamo šansu da vladamo sopstvenim životom, i počinjemo da osvajamo te čudesne porostore slobode, o kojima smo do tada samo sanjali.... A to je samo jedan od suprostavljenih principa. Život je teška škola, ali zanimljiva, inspirativna i neodoljiva.... Kao skrivena igra, rebus koji stoji ispred Sfinge, i svaki put novi i zanimljiviji.

    Sve najbolje u kretivnom nastojanju da osvestiš svoje likove romana, i sebe uz njih, bar one, još neistražene deliće sopstvenog beskonačnog mikrokosmosa.

    Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  7. Dragi moji,
    u nedostatku slobodnog vremena nisam u mogućnosti baš odmah da navedem neke zanimljive psihološke odrednice žena Lilit, pogotovu u odnosu majki i ćerki, i njihovih odnosa sa muškarcima: majka - ćerka - sin - muž...

    Obećavam da ću to vrlo rado učiniti, čim prije. Ovim možemo, na ovom mestu, otvoriti diskusiju, ako ste zainteresovani, što će, nadam se i ostalim čitaocima biti od velike koristi...

    Pozdrav. Sfinga

    ОдговориИзбриши
  8. Prvo da Te pozdravim i zahvalim se na komentaru, pogotovo sto dolazi od osobe koja ima jedna od ulaznih vrata na svoj blog iz "Otvoreno"- bloga, meni drage Li, a to vec samo po sebi mnogo govori.
    Usput da Ti kazem da ti je blog super i da mi se svidja.

    ОдговориИзбриши
  9. Brujo, dobrodošao.
    Zahvaljujem na komplimentu i na poseti ovom blogu. Nadam se da možda ovde pronađeš i neku temu tebi blisku.
    Srdačan pozdrav i sve najbolje

    ОдговориИзбриши
  10. Evo mene za Vama dvoma.
    Kompjuter mi je bio u kvaru.Možete zamisliti u kom sam se nasla stanju kada mi se posle obicnog instaliranja service pack-a kompjuter nije hteo otvoriti.Prvo sam pomislila da je sve uništeno,onda sam krenula pešaka na vraćanje na staro i NIŠTA. Jedno veliko ništa.Umrla sam.Još jedan pokušaj i uspeh.Ovo nema veze ni sa Lilit,ni sa Evom,već sa našom dokumentacijom, svim što smo pohranili u ovim mašinama pa i socijalnom mrežom koju smo razgranali.Prema tome:pohranite važne stvari na sigurno da vas ne bi drmala srčka kao mene sinoć.Kada se povratim od uzbuđenja javljam se ponovo.

    A ti Svingice moja uživaj u svom stvaralačkom zamahu van bloga i ne brini za čitaoce.Kod tebe ima bezbroj sadržaja koji se moraju isčitati nekoliko puta.
    pozdrav

    ОдговориИзбриши
  11. Jako dobra tema ...sve je tacno ali i dalje je vise sa muskog aspekta gledano...racunajuci na to da svaka zena u sebi ima i evu i lilit...desava se i to da je sve stvar vidjenja..hocu da kazem ..da ipak od mukarca zavisi da li ce zena biti eva ili lilit...ako muskarac vidi zenu kao lilit a ona je eva..ona ce postati lilit i suprotno

    ОдговориИзбриши
  12. Mislim da si pomalo u zabludi po pitanju muške tačke gledišta. Svaki čovek ima i svetlu i tamnu stranu u sebi, ne zavisno od gledišta. I samo je pitanje šta ćemo u komunikaciji sa bilo kojim muškarcem ili ženom, izvući iz njih. Dobra komunikacija je pitanje balansa. I materijalistička i spiritualistička psihologija govore o bipolarnosti ljudkog bića, o kompleksnosti njegovog inutrašnjeg sveta. Uslovljenosti čovekove prirode i strukture ličnosti, nisu samo individualne, već i kolektivno i familijarno nesvesne, i prenatalno nesvesne, i nacionalni i religiozno nesvesne... Čovekov unutrašnji svet je prebogat, da bi mogli da ga podvedemo pod jednom odrednicom.

    Drugi aspekt gledanja govori da slično privlači slično. Ako muškarac traži u ženi Lilit, onda će nepogrešivo da je izabere, pa čak iako je sakrivena u monaške haljine. I obratno, u svakoj Lilit ženi spava i Eva. To je stvar preovladavajuće energije. Ljudi se kriju iza sopstvene maske - persone, koju sami iz pomoć vaspitanja porodice, društva, pravila na sve strane, ne prepoznaju kao lažni deo svog identiteta. Duboko u svakom čoveku se nalazi skrivena iskra njegove prave prirode. Samo je potrebno da je otkrijemo i pretvorimo u ono za čim nam srce žudi.

    Tebi hvala na poseti blogu.
    Sve najbolje i najlepše
    Sfinga

    ОдговориИзбриши
  13. prvi čovjek ili arhetip čovjeka je univerzalni Adam, hermafrodit (hermes i afrodita u jednom dakle, muško i žensko istovremeno), zatim u istom se razdvaja čovjek po polnosti na muško i žensko (Lilit ili Eva), koji nastaju istovremeno ili bezvremeno. Hrišćanstvo je muška religija pa i naginje u tom smislu glorifikovanja muškog (muško Trojstvo) no, nema brige jer Suština ostaje netaknuta i kad intelekt skrene. A stvaranje nije ni iz čega već je ,,stvaranje iz Ničega“ koje je najveća Punina, ne prazno. Takođe, Bog ili Božansko nije u vremenu pa Stvaranje jeste u trenu, mi se odmotavamo i zamotavamo vremenski u odnosu, a Božansko nije u tom. Čovjek je u svom Liku (arhetip) Božanski i kroz njega se sva niža priroda vraća Višoj, Duhu.
    I nije isključeno da u našem odnosnom (ne Božanskom) vremenskom slijedu žena prva nastaje, ona jeste bliža Zemlji, ona rađa, ali je i intuitivnija no, vjerovatno se negdje ,,gore“ stapa s muškim principom koji je u istoj ravni s njom samo je s druge strane, lijevo ili desno. Stapaju se u Adama.

    ОдговориИзбриши
  14. Da, Adam je prvi čovek koji nije mogao ni napred ni nazad. Plutao je svojim prostorom raja i nije znao ništa o sebi. Njegov razvoj je jedino bio moguć padom u ovaj svet. Tada mu je pridodata Eva i zmija. Eva, ne samo kao ženski princip, već i onaj zemaljski, princip ega, princip želja. Zmija ima veoma važnu ulogu. Ona nas nagoni da je otkrivamo i nadilazimo je. Koliko je opasna, toliko je i korisna, i ima zaštitnu ulogu, ona nam pomaže da napredujemo, razvijamo se do stepena čoveka. A to je stepen Adama, stanje u kome smo svi jedno. Umesto toga čovekom vladaju strahovi. Kao što rekoste u prethodnom postu: mi smo delići koji se plaše da ih celina ne proguta.

    Pošto je Eva naknadno pridodata, ona je u strukturi ljudske duše deo koji prima. Adam - viši um, ništa ne dobija dok to ne propusti Evi - čistoj želji. E sad, izvorna kabala ima tačne principe po kojoj to radi, da se ne uplićem u to. Zmija je uvek između Adama i Eve, ako se razmena ili komunikacija odvija na nivou ega. I tu nema ničega osim proste trgovine. U slučaju kada nadilazimo to stanje kada smo samo u sebi, onda je moguć razvoj, korak po korak, spen po stepen. Tu veoma važnu ulogu igra žena, koja želi duhovno, jer njena je želja veća, neutoljenija. Zato je ona intuitivnija. I ona traži muškarca koji će to da joj pruži. Isti princip se odvija i u okviru jednog čoveka. Muški deo je viši um, ženski deo je ovozemaljska želja, i između ta dva je uvek zmija.

    Sve to "gore" ili "dole" je princip duhovnog i princip ega. Nemamo mi ništa u sebi, sve informacije su pohranjene u polju kolektivnog, koji sad ima svoje različite delove prostora, od individualnog, porodičnog, polja naroda, itd... Zbog toga naše misli i nisu naše. One zato i prave džumbus u glavi, zbog čega telo reaguje... i odnosi su nam ovakvi kakvi su, uslovljeni neispravljenim odnosom prema drugima.

    Hrišćanstvo, kao i sve druge religije spadaju u grane koje potiču iz istog izvora, korena. I negde su potrebne bile. I verovatno će za neke još uvek biti potrebne. trojstvo otac, sin i sv. duh se može objasniti na raznim nivoima. viši, niži i sv, duh - svetlost. Viši je um, u nekim strukturama duše Adam ili Rosh - glava, deo bića koji daje. Niža je želja ovozemaljska od koje smo sazdani, Eva i deo bića koji prima, telo, itd. Ono što je između je svetlost koji osvetljava niže slojeve bića, sv. duh, vaz-duh...

    Suština je uvek deo duše, iskra u srcu, i ona je nepromenljiva, ona samo može da se razvija. I sve što se u razvoju dogodi, ostaje kao zapis, reshimot, duhovna genetska informacija. Jer jedino što postoji je taj Adam, jedinstvo u duhovnom prostoru, kome čovek u svojoj ispravci teži. Sve drugo što se dešava na nivou ega, pa bilo to zastranjivanje bilo koje vrste, pa čak i intelektualne, (ovo što radimo vi i ja, malo zastranjujemo pokazujući naše znanje), nigde ne vodi, pumpa ego i nikakva iskrica ne može da se potpali. Zbog toga čovek treba da bude svestan da sve što uđe u njegovu glavu, odbacuje, stvara novi prostor gde nešto novo treba da uđe, propušta, daje dalje itd... jer šta znam ja, ništa, jer ništa od svega toga i nije moje. Moja, vaša, je samo ta mala iskrica, tačka u srcu, kojoj treba snaga, prostor da bi osetila ukus onog iskustva koje postoji u Adamu. A to su retke prilike, trenuci kratki, koji jednom kad se osete povećavaju želju da ose opet bude zajedno...

    Hvala na komentaru
    ovo moje neka bude umesto odgovora i na prethodni vaš komentar.
    srdačan pozdrav

    ОдговориИзбриши
  15. mi imamo u sebi Vječnost, dovoljno, a to vani jeste refleksivno, odraz u ogledalu i jedan novi projektovan ili iluzoran i kao takav postojeći ali nedovoljan i nesamostalan svijet - kolektivno. Zmija bi mogla biti pukotina između subjekt-objekt relacije koja se desila u Biću Adama. Zmija to saopštava i svojim račvastim (dvojnim) jezikom te svojim simetričnim kretanjem po ,,S“, a tako i priča. Misli su svirane, od nas ili drugih, svejedno, idu u kolektivni bazen i odatle ih kupimo kako ko je prijemčiv, te misli su kao zasebna neorganska prosta bića ili entiteti koji traže svoje zadovoljenje u dodiru s organskim životom, traže svoje pojačanje da bi opstale, hranu.
    posebno Hvala za ovo: ,,Adam ili Rosh - glava”, nisam znao, a rješava mi neke nedoumice.
    Čovjek je pao zbog mišljenja i saznanja o dobru i zlu, istim putem se vraća kući i, naravno, odbaciće mišljenje čim se dovoljno probudi pa je i ovo intelektualiziranje svojevrsno otključavanje pojedinih regija ili brava unutar Duše (misli i želje) koja se takođe rastvara do Duhovnog. Pa, ovo, osim što jača, takođe i rastvara ego ako se memorijski ne lijepimo za rečeno i ako shvatamo stvar mitološki ili principijelno.

    ОдговориИзбриши
  16. Po kabali, muški princip je princip davanja, ali ga ne treba vezivati za pol, ženski princip je princip želje i primanja, i opet ga ne treba vezivati za pol. Naša glava nema veze sa duhovnom glavom kroz koju prolazi svetlost i kroz koju je i odbijamo da ne bi sve progutali. Naša priroda ovde je isključivo ženska, primajuća, i nikada ne može razabrati duhovni delatni um. Osim dok ne stekne iskustvo direktnog oseta. Tada naš um samo dobija posredno kroz delatni um neke informacije. I taj um, ili Rosh je duhovni um. Nije naš. Mi sve volimo da svojatamo, jer smo po prirodi željni da sve bude naše. A nije ništa naše.

    I ako mislite da vam nešto od svega ovog može rešiti nedoumice, verujte mi, bar iz sopstvenog iskustva vam mogu reći, kad god sam povezivala stvari i objašnjavala, bila sam dalja od izvora pravog. U svrhu razvijanja ličnosti to je ok, ali duša ima sasvim drugačiji hod razvoja. Kapljice duhovnog oseta koji ona skuplja u svom memorijskom prostoru tačke, su samo tragovi, sećanja bez sećanja, pečati koji nemaju klasičan otisak, a opet smo mi ovde samo jedan otisak svih preživelih iskustava na svom putu razvoja.

    I kako onda pričati na ovu temu, kada je život senki ovde prisutan, kao pozirište senki, marionete koje pokreću neke druge ruke. I svaki taj pokret tih nevidljivih ruku, je pokret koji je živ, dok sve ostalo su sene. Pokušajte da pokrenete senku svoje ruke pre nego prava ruka napravi i jedan pokret. Ne može. Pokret ovoj intelektualiziranja je takođe sena, koja nema ključ za otvaranje brava. Možemo samo pokušati imitirati viši svet - um, kao što sve, baš sve u životu imitiramo. Pa, da bar izaberemo pravi uzor za imitiranje, dok ne steknemo uspravan stav i napravimo svoj prvi samostalan pokret. A i onda nas čeka balasiranje po žici gde nas vuku levi uticaji ega i ovoga sveta i desni koje ponekad, ako imamo sreće i ako nam je dato, da prepoznamo kao uticaje duhovnog sveta, ili za početak, bar kroz uzdizanje čoveka do sebe u kome zbilja vidimo i osećamo dušu koja je živa. On je za nas oličenje Tvorca za čijim prisustvom čeznemo.

    srdačan pozdra

    ОдговориИзбриши
  17. kažete da vam se vjeruje, a zašto bih ako već nisam u vjeri
    sve je ovdje prisutno, i tamo takođe
    i nije u pitanju samo intelektualiziranje već ...
    ovaj svijet simbola je sasvim dovoljan za Povratak u zavičaj
    sebi samom koji nisam a i jesam

    ОдговориИзбриши
  18. A da li verujete u znanje kojim se koristite?

    ОдговориИзбриши
  19. vjerujem u ono što mogu vjerovati, isitna ili laž, nebitno, i promjenljivo je, dakako, ali ne na način direktive ili molbe spolja

    vjerujem to što jesam, što stvaram

    ОдговориИзбриши
  20. Kombinacija poetskog i filozofskog odgovora. hm?!? Kako možemo znati ko je i gde je "ja jesam", kad se do JA teško stiže od gomile filozofskih, poetskih, osobnih, i svih ostalih nasleđenih, pridodatih, uslovljavajućih i skrivenih malih "ja", iza kojih se "JA JESAM", jadno, guši od pretencioznih gospodara koji se nametnu taman kad smo pomislili da smo ih savladali....

    znači, ipak verujete! ;)

    ОдговориИзбриши
  21. svi vjeruju, i ateisti vjeruju da boga nema

    dakle, ne mislim ja na ,,intelektualnu vjeru" - kao kad bih vjerovao da je ljubav tek čulna, Vjera je Dublja, rekoh - nije to ubjeđivanje spolja ili intelektualno uvjeravanje, utjerivanje vjere ili nečeg već je to ono u čemu smo kako jesmo, NE ZNAM KAKO, što mogu prihvatiti, makar i malo ,,ja" tu bilo upetljano, makar to bila i laž. A put ka vjeri sigurno nije to: VJERUJ MENI, ne vjerujem sad ni tako tebi ili bilo kome ... na taj način

    Uopšte ne veličam to malo JA nit se na njega oslanjam već samo teret koji mi drugi hoće natovariti s onim čuvenim: VJERUJ MENI, bacam s leđa, NE prihvatam nikako, osim prirodno i spontano da me nešto od toga dotakne ili pomjeri. A ovaj put me nije ništa od tog ,,VJERUJ MI" dotaklo, a ne znači ni da nisam glup

    naravno, VJERUJEM, svi vjeruju

    ОдговориИзбриши
  22. Kada osetimo duh, poput vaz-duha koji udišemo, primimo i prosledimo dalje, tada osetimo važnost cilja, uverenost u put kojim smo krenuli – I to je poklon koji treba dati prijatelju. Naša želja za tim može biti beskonačna, kao što je i svetlost beskonačna. Mir za kojim čeznemo je beskonačno i konstantno stanje promenljivosti,
    Jer uvek nakon finalne korekcije dolazi nova faza. To su stalne promene. Mi jedino ne menjamo nameru, ako već pristupimo na tu stazu. Mir je stanje te namere iz koje više ne možemo izaći. To se zove nepromenljivost puta kojim smo krenuli.....

    Eto, pre godinu ipo dana sam zaključila ovaj blog, jer trebala sam nešto novo. I zaista, novo se dogodilo. Ali, poneki posetilac, kao Vi, me zagolica i opet se vratim, samo drugačija.

    Hvala na razmeni.
    Svako dobro!

    ОдговориИзбриши
  23. Pozdrav,
    Imam jedno pitanje koje mozda malo iskace iz teme, a na koji nadam se mogu dobiti praktican odgovor. U cemu je razlika izmedju muskarca i zene, a da nije samo pol, kako se zapravo treba ponasati u skladu sa svojim polom? Svi znamo da su razlike velike, a opet sve smo feministkinje, uslovno receno, i zelimo da budemo kao muskarci. Sto oni ne zele da budu kao mi, sta to nama fali? Astroloski gledano u zeni zivi venera,eva i lilit. Venera je lepa devojka, koja uziva i razmenjuje neznost sa njenim muskarcem, sto bi se reklo zenstvena je. Eva je majka, domacica, pruza sigirnost, daje toplinu domu, ona se brine. Lilit zavodi recima i relom, dakle ona je seksipilna i inteligentna. I u svetu muskaraca se dobro snalazi, dobro joj kdu poslovi. E to je ono sad sto mene buni. Da li mislite da zena treba da prati svog muskarca, da mu rodi decu ili ono treba da bude samostalna u finansijskom smislu ili tek kada decu odgoji. Tesla nije bio nesto odusevljen s feminizmom. Smatrao je cak da nije dostojan nas zena. Mislim d je tj bio upravu mer malo je previse da zena tako krhka i nezna se upusta u toliko stresne situacije plus treba da bude i s decom. Mesmo mi zene al nismo roboti, da nemamo ni malo vremena odmora. Izmenila sam 100 misljenja do svoje 20. godine, mogu ga i 101.put promeniti. Samo napred!

    ОдговориИзбриши
  24. Draga Jalajla
    na duhovnom planu mi smo svi isti, samo smo u ovom materijalnom svetu rođeni svako sa svojim polom. Da nema polova, ne bi moglo biti kretanja jednog prema drugome, i ne bi moglo biti spoja koji je neophodan. jer ceo univerzum počiva na jedinsvu, pa je stoga potrebno i jedinsvo u ovom životu, koje u slučaju muškarca i žene donosi rođenje novoga, npr, dete, novi nivo odnosa, rađanje svakog od njih pojedinačno u novom stepenu razvoja....

    Postoji nešto što se zove poredak stvari - kako gore u duhovnom, tako i dole u ovom životu i svetu. Muškarac je princip davanja, a žena princim primanja. Na osnovu toga su i polni organi muškarca i žene formirani. U principu, viši uvek daje nižem, pa se u muškarac tretira višim - to ne znači da je kao osoba viši, bolji, ili pametniji. Prosto, njegovo mesto je takvo. Žene kada poštuju svog muža i daju mu neku vrstu primata, uvek sve dobiju. pa često kažemo, da su one lukave uvek u boljoj poziciji. Stare žene su to znale, i uz tu vrstu mudrosti su zadržavale muškarca uz sebe. To je prosto tako.

    današnje žene su obrazovane, poslovne, sposobne da ponesu sve te finkcije uz brak i porodicu, i time su na neki način uzele deo funkcija od muškaraca. I naravno, oni se zbog toga osećaju ugroženi, jer im je ukradena uloga koju su po svojoj prirodi dobili.

    To ne znači, da žene treba da se odreknu obrazovanja i zarađivanja novca, ali moraju nači način kako da to izbalansiraju da bi svom muškarcu pokazale da je on ipak glavni u njihovoj vezi. Tu leži paradoks. Jer na mestu gde je muškarac iznad žene leži njihova ravnopravnost.

    ОдговориИзбриши
  25. U svemu je potreban balans. Žena je zemlja, zemaljski princip, ispod čijih nogu leži sklupčana zmija. I zmija je onaj princip koji uvek stoji između muškarca i žene i remeti tu ranvotežu u spoju koja im je data u zadatak da je oboje naprave kako bi se dalje razvijali. Zbog toga je potrebno to prevazilaženje. I to se dešava isključivo i srcu. Ljudi mogu i da se svađaju, nije to nikakav problem, ali ako se vode zaista, u srcu, onda je svađa samo generator nove energije koja im je potrebna da svoju vezu unaprede. Ali, ako u svom srcu gaje prezir, čak i da da spolja pokazuju da se međusobno poštuju i "vole" onda je veza u problemu. Nije lako, znam, da volimo nekog baš onakav kakav je. Ali, ljubav u srcu znači voleti ono što je najautentičnije kod čoveka, a to je njegova duša, tačnije, zametak, klica duše koju u ovom životu treba da razvijamo. Sve ostalo pripada manifestacijama ega, koji nam je takođe dat kao alat, sredstvo sa kojim sve to možemo postići.

    I Eva i Lilit su deo ega, određene karakteristike naše ovozemaljske forme. Muškarci takođe imaju svoje forme koje odgovaraju ovim formama žene. Duša je bespolna. I jedino na nivou duše mi smo isti. I jedino na nivou duše možemo ostvariti jedinstvo odnosa koje nam je dato da ga ispunimo: muškarac i žena i božanstvenost između njih....

    Hvala na komentaru
    Srdačan pozdrav

    ОдговориИзбриши
  26. Kada kazete da nisu bolji, visi ni pametniji slazem se. Gledano s astroloske strane njima pripada sunce(ego) i mars(snaga), zenama venera i mesec. A merkur je opet tu negde izmedju, on je ta zmija ja bih rekla, komunikacija koja nas razdvaja u isto vreme i spaja, bespolan je, pa su tako oba pola inteligentna. Apsolutno razumem sad razliku. Hvala Vam puno na strpljenju, tako mi je to malo falilo da uklopim celu sliku.
    Uzgred, lilit je u merkurovom znaku u blizancima egzaltiran, time dolazimo do zakljucka da zene vise zavode recima, a i pricljivije su, sto bi se reklo zvocaju. Slozicete se zvocanje ne dolazi od meseca i venere. Do sada msm da su zene koristile u vecini negativne karakteristike lilita, zvocale su, zvocaju i zvocace. xD

    Jos jednom, hvala na odgovoru!

    ОдговориИзбриши
  27. Draga Jalajla
    Astrologija ume da zavede čoveka, jer je veoma prijemčiva, a čovek uvek voli da odgoneta stvari. I kad odgonetne, onda zapečati svoj stav i tu je njegov kraj. I to nije dobro. Polje oko nas, koje nosi sve informacije o nama se menja iz minuta u minut. Isto kao što i odnos između muškarca i žene može da se isto tako veoma brzo promeni, i na bolje i na gore. Sve zavisi od našeg unutrašnjeg stava.

    Kao što žene umeju da zvocaju, zvocaju jer ne dobijaju od muškarca ono što žele, isto tako i muškarci zvocaju, jer im je to od majke nasleđena ženska osobina. tako da se ne može nikada govoriti o čisto čenskoj prirodi žene i čisto muškoj prirodi muškarca.

    Kao što kažu da muškarcima pripada ego - sunce, isto to podjednako pripada i ženama. Kao i venera što takođe pripada muškarcima, jer da je nemaju, ne bi mogli voleti, biti nežni, a ženama to treba, zar ne?! Ali sunce nije samo simbol ega. Ono što je više muška osobina jeste razum. A ženska osobina je više emocionalnost. Ego nam je podjednako dat. Zbog toga su žene veći komplikatori, jer zbog veće emocionalnosti više kite, razuđenije su, govorljivije, vole da ulepšavaju i gde treba i gde ne treba, nejasne su, dok su muškarci kraći, svedeniji, lakše se dogovore, ne umeju da ulepšavaju stvari, oni moraju da završavaju stvari, da urade posao, da zarade novac... I tu se ne razumemo. Jer koliko muškarci nisu spremni da prihvate žensku prirodu, isto toliko ni žene ne mogu da prihvate mupku prirodu. I jednima i drugima je data zmija kao prepreka.

    Govori se da je Adam dobio Evu, i sa Evom zmiju. Adam je "glava-um-namera" a Eva je "telo-želja". I Adam i Eva su delovi strukture duše svakog čoveka. Zmija im je pridodata da bi čovek spoznao dobro i zlo. I svaki čovek ima u sebi i Adama i Evu. Eva predstavlja one čiste, obične želje koje su potrebne da bi se svet normalno razvijao, da čovek ima dom, porodicu, decu, posao, novac, da ima ono što mu je neophodno. Ali, u Evi , u donjem delu, postoje i one želje koje su negativne, koje koče, koje zavode, stvaraju iluziju, želje koje su nečiste, krajnje egoistične, samo za uživanje za sebe, samo za sebe... Tu se nekako umeće priča o Lilit.

    Dok ne shvatimo da je u osnovi smisla ovog našeg postojanja - ljubav - mi ćemo se i dalje preganjati ko je u pravu a ko ne, kakvi treba da budu muškarci, a kakve žene, ko kome treba prvi da priđe... itd, itd... Onda i ovo pisanje neće imati nikakvog smisla. Jer u suprotnom, ispšće samo da želimo biti pametniji, a to zmija jedva čeka, to je njena teritorija, pamet, obrazovanje.... I vladaće nad nama sa takvom lakoćom da nam nikada na pamet neće pasti kakvu smo mozgovnu zavrzlamu sami sebi skrojili - i koprcaćemo se ko pile u kučinama... dok nes nešto žešće ne bude lupilo po glavi... I to se dešava uvek sa razlogom, da se zamislimo gde smo pogrešili... Mi pametne, sveznajuće, obrazovane, emancipovane, sposobne za sve - ŽENE!!!

    A da li je tako????

    Srdačan pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  28. Draga Sfinga,

    Naišao sam na ovo Vaše nadahnuto, veoma inspirativno štivo, i upravo ovaj poslednji komentar, to jest Vaša poenta je ono što je najbliže istini-po mom sudu. Zašto Vam ovo govorim?
    Čini mi se da smo skloni da baveći se čovekom, njegovim postupcipa i psihom, u naporu da osvetlimo pojedinačne aspekte, često i podsvesno zanemarujemo, odnosno potiskujemo one druge, isto tako živo prisutne i neodvojive od našeg bića. Možda je naša seksualnost, odnosno naši putevi samospoznaje i individuacije sa svim prepoznavanjima, negacijama i prihvatanjima onoga što jesmo, i što bismo mogli da budemo, u mnogo čemu određujuća, suštinska, vezana, koliko za svetle i tamne arhetipove svake ličnosti, toliko i za svaki pojedinačan život, kao i neizbežna, svakidašnja iskušenja koji isti nosi sa sobom. Ali. čini mi se da na jednoj ravni, ako na tren pitanja seksualnosti potisnemo u drugi plan, ono ljudsko, isuviše ljudsko u nama ispoljavamo našim postupcima i delima, u mehanizmu društvenih saodnosa, korelacija, veza, zakulisnih radnji i svega što karakteriše društveni život. Na primer, događa se da se čovek nađe u jednom kafkijanskom okruženju, u kom većina, i muško, i žensko, prihvatajući mehanizam uspeha, tačnije puta ka uspehu, zanemaruje srce, kada je sredina rešena da pojedinca koji se ne uklapa, to jest ne prihvata njene laži eliminiše, iako je svaki pojedinačni član te sredine svestan laži kojoj se povinovao zarad lične dobiti, a ta dobit je uglavnom materijalna, i nema nikakvih dodira sa bilo čim istinski duhovnim. I onda se nađete u ambijentu u kom vam se svi obraćaju pretvorno. Dojučerašnji prijatelji postaju pretvorne maske, tačnije, maske padaju a iza njih ostaju samo prazna, bezdušna lica, maniri bez dubljeg smisla. Ne "muško", niti "žensko", nego ljudsko, isuviše ljudsko.

    ОдговориИзбриши
  29. Hvala Vam na komentaru. Slažem se sa Vama. "Čovek" se dešava samo u odnosu sa drugim bićem, u nekom "prostoru" između, ali samo ako se srcem povežemo sa drugim do sebe. Jer u taj "prostor" možemo staviti svašta. U socijalnim odnosima, kakvi su najčešće, mi tu stavljamo SEBE, onaj proizvod za koji smatramo da smo MI kao deo našeg "postignuća" koje takvim držimo, jer ne možemo da se otrgnemo od misli da smo NEKO ili NEŠTO. Nažalost, to je tako, i uvid da je tako samo može da nam pomogne. Jer Zmija je bila u rajskom vrtu, dala je jabuku znanja Evi, da se razvije ta želja za znanjem i samo spoznajom, A ona je prosledila Adamu (razumskom delu) i oboje su uzeli sve za sebe. Čovek prenebregne činjenicu da je znanje dato i da nikad nije naše, već da je dato da ga koristimo da bi smo unapredili naše odnose, a samim tim i sredinu u kojoj živimo. tako rastemo i razvijamo se.

    ОдговориИзбриши
  30. Ali, kad dođemo do jedne tačke, kada nas ništa više ne zadovoljava, kada uvidimo da nas, kao što je danas toliko očigledno, ni jedan odnos ne može u potpunosti zadovoljiti, čovek počinje sebi da postavlja razna pitanja da bi odgovorio zašto je to tako i zašto ne možemo biti srećni. Tu je ta prelomna tačka, gde se bar na trenutak vidi neka svetlost otškrinutih vrata duhovnosti.

    Zmija je u ovom svetu na najnižem mestu, puzi po zemlji, i uvek dolazi na mesto između nas i drugog čoveka. Zato je doživljavamo kao nešto loše, a u stvari to je onaj deo naše najegoističnije prirode gde želimo da sve uzmemo za sebe, da budemo najbolji, najpametniji, najbogatiji, da poberemo sve uspehe na svim poljima. Naravno, da to sve radimo na štetu drugih, što je prikriveno od nas. To su dublji uvidi. A duhovnost nas uči da je ta Zmija zapravo rajska zmija koja može da nam pomogne da steknemo taj uvid. A to je moguće samo putem osećaja koji ide iz srca. Zato se u mnogim duhovnim naukama govori da je potrebno razum spustiti u srce, ili izdići se iznad tog razuma, ali tek u srcu.

    ОдговориИзбриши
  31. Pitanje pola je zemaljsko pitanje, koje je negde u toku života neophodno inkorporirati i prihvatiti kao našu osnovnu prirodu ovog života. U duhovnom nema polnosti, u duhovnom postoji samo žovek koji je integrisao sve te rascepkane delove svog bića, jer jedino u Celovitosti može osetiti da je deo Jedne Duše, i osetiti da je to najautentičnije, i samo njegovo, dato mu da bi mogao da se otrgne od materije i tela i oseti tu ljudsku dimenziju koja nas čini čovekom.

    Pri tom, ne smemo zanemariti i materijalni aspekt, telo, polnost, pa čak u okviru toga i seksualnost, jer su to alati kojima dolazimo do raznih uvida, do samospoznaje, i do veoma važnog uvida razlike između te zemaljske prirode i duhovne prirode koja nam daje život i živost, uz pomoć kojih mkižemo oživeti sve što je oko nas, i ljude i biljke, i stvari, i slova na papiru, znanje koje skupljamo, a pre svega osnos sa drugim čovekom. U suprotnom smo samo mrtva tela, koja kao što kažete nose maske ispod kojih su prazna, bezdušna lica koja tumaraju kroz ovaj život bez smisla.

    Bog nam je dao Zmiju, zapravo Lucufera, svog najboljeg, najlepšeg i najpametnijeg sina, spustio ga na zemlju sa velikim zadatkom. Da osvetlimo svoje naličje, zapravo tamno naličje manifestacije samog Boga, koji ima neutoljivu čežnju da nam se otkrije. Mnogo je tu paradoksa, ali lepota samootkrivanja je baš u tome. Kad osetimo neutoljivu glad da te paradokse otkrijemo i negde između svetle i tamne strane stanemo i osetimo svoju prisutnost. Time žemo pružiti živost drugima oko sebe, a sve to će se preliti i na nas.

    Još jednom se zahvaljujem na inspirativnom komentaru.

    ОдговориИзбриши
  32. Draga Sfinga,
    Hvala i Vama na razumevanju,na koncizno iznesenom komentaru,kao i na produbljivanju, odnosno preciziranju onoga što sam tek primetio,i pomalo nespretno i konfuzno izneo.
    Odlično je Vaše zapažanje o tome da je duhovno bespolno, rekao bih "nadpolno", u odnosu na telesno, u onom smislu u kom su svi potencijali dosegnuti u "jednom" odnosno da jedinstvo sadrži sve svoje ipostasi kao neiscrpnu, večnu mogućnost, ja ipak ne bih ulazio dalje u manihejska tumačenja, ne stoga što ih ne uvažavam, već iz prostog razloga što me trenutno više kao čoveka zanima u kojoj meri i na koji način može da funkcioniše jedinka u zajednici sa bližnjima, da prevaziđe svoj ego i da prebrodi ego drugoga u sebi, dakle i da sebe u drugome sačuva od pakla negacije i ništavila. To nije ni malo lako, tako da Vam se još jednom zahvaljujem, pre svega, na spremnosti i otvorenosti na ovaj plodonosan dijalog.

    ОдговориИзбриши
  33. Poštovani Anonimni,
    hvala i Vama na ovoj razmeni.
    Što se tiče Vaših pitanja o odnosima pojedinca sa svojom porodicom, familijom, zajednicom u kojoj živimo, postoje odgovori koji se mogu dobiti, ali praktičnim putem. Kad govorim o praksi, mislim na rad kroz koji se mogu steći osećaji i oseti koji su potrebni u trenucima kada u odnosu osetimo nelagodu, odbacivanje ili bilo koju drugu emociju, prosto da ih se setimo i odlučimo za pravi put građenja odnosa sa drugima. Drugi će se promeniti samo kada se mi promenimo. Druga opcija ne postoji, nemoguća je. I sve je to moguće objasniti, ali tek pošto se upustimo u taj proces. Prosto, mislim da ovaj prostor bloga nije mesto za takvu diskusiju, niti je moguće ostvariti je, a da bude plodonosna, kako kažete. Ovo je ipak samo mala intelektualna igra u kojoj svako po malo sebe izrazi. Složićete se, ako rezultat ovoga donese bar osmeh na lice, imalo je smisla razgovarati sa Vama...

    Srdačan pozdrav i svako dobro

    ОдговориИзбриши
  34. Sasvim ste u pravu,
    i Vama hvala na odgovorima
    i sve najbolje Vam želim...

    ОдговориИзбриши
  35. Draga Sfinga, kako vidite lilitov povratak, moja lilit je na kraju 4. i puno sam citala o promenama koje moze doneti, koliko je to moguce? Lilit je u strelcu.

    ОдговориИзбриши
  36. Hm, ja se ne bavim astrologijom. Lilit je tamna strana žene. Svaka vrsta egoizma je može pokrenuti i oživeti. Ono što najradije hranite, to u vama raste i u jednom trenutku može da se otrgne kontroli. Astrologija ne može promeniti ono što nosite u sebi. Na vama je da to vidite, pa čak i ako vidite, teško da ćete da se oduprete uticaju takvih sila. Sve je sa svime i svačim povezano, i nikad ne znate koji okidač će da pokrene pojedine procese. Na primer - Ja mogu da vam kažem da će vam naredni period biti sjajan u svakom pogledu, a atrolog može da vam vidi mnoštvo prepreka - pitanje je kome ćete verovati. Čovek najčešće koristi asocijativni mehanizam, i stalno povezuje stvari i događaje, onako kako njegovom vladajućem delu ega to odgovara u datom trenutku. Eto, sad mi je venera ovde, onde... mars ušao na putanju obog ili onog... itd, itd... I ako se previše vežete za takva tumačenja, tako će vam i biti. I vaša Lilit, i moja Lilit su aktivne stalno, samo je pitanje da li je poznajete i kako sa njom komunicirate. Da li vaš viši ego ume da je kontroliše i nahrani u onoj meri da ne pravi probleme ostalim aspektima. ne smete da je ignorišete ili zanemarite, ali isto tako ne smete da joj dajete važnost koja joj donosi primat u odnosu na bolje i pozitivnije aspekte vašeg bića.

    Svako dobro

    ОдговориИзбриши
  37. Mora Čitati:

    Moje ime je Theresa iz Kentuckyja, SAD. Želim biti svjestan i iskren prema svima, patnje i potrebe pomoći, da još uvijek postoji velika čarobnjačica koja je moćna i radi iskreno, s 11 godina braka sam s Nijednim djetetom, a moj financijski status me čini da mislim ne zaslužuju živjeti, zbog toga me je moj suprug ostavio nakon 9 godina braka, sve do prošle godine kad sam vidio svjedočanstvo dame Helene, Svjedočenje velikog djela dr. Ogundela na internetu, moram ukloniti sumnju i potaknuti mene da ga kontaktiram, prvo što mi je rekao dr. Ogundele, kad sam ga kontaktirala, da su mi problemi prekinuti, budući da sam ga kontaktirala. Izvršio je svoje ovlasti i rekao mi da će se moj muž vratiti prosjačenje u 24 sata, čudno se dogodilo i više od 1 godine danas imam vlastiti sin koji me zove mumija i moj financijski život je vrlo stabilan, ljudi me vole gdje i idi jer je za mene predao novčanu čaroliju, moja obitelj je sretna i mi smo bogati, novac mi se umnožava na svaki način. Zbog vaših ljudi koji su u problemima i trebaju pomoć obratite se dr. Ogundeleu, živjet ću njegovu e-poštu za vas ovdje: ogundeletempleofsolution@gmail.com i telefonski kontakt: +27618920352. Kontaktirajte ga i živite sretno.

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...