среда, фебруар 01, 2012

SAMOĆA






Posmatranja i doživljaji nemog usamljenika ujedno su najasniji i prodorniji no u čoveka društvenog, njegove misli su teže, čudnovatije, i svagda malo osenčene tugom. Više no što bi trebalo zanimaju ga slike i opažanja kojih bi se inače olako oslobodio jednim pogledom, osmehom, izmenom mišljenja; oni se produbljuju u ćutanju, bivaju značajni, postaju doživljaj, avantura, osećanje. U samoći sazreva ono što je originalno, lepota smela i neočekivana, pesma. No, u samoći sazreva i ono što je naopako, nesrazmerno, apsurdno i nedopušteno.

"Smrt u Veneciji" - Tomas Man
Citati i po neka priča





Има ли чврстих  веза између усамљености, среће и несреће, и бездане књижевности? Сиоран је тврдио да свако верује у Бога да би избегао мучни монолог са самоћом. Јер Бог се радује  сваком дијалогу, како пише Сиоран, и не љути се што смо га изабрали  као изговор за наше усамљеничке туге.

"Усамљеност без Бога чиста је лудост. У њега смештамо своја лутања и тако лечимо срце и разум. Он је врста громобрана. Јер Бог је добар проводник без туге и безнађа".

Цитат из есеја  БЕЗДАНА КЊИЖЕВНОСТ - Белатукадруз

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...